Kada razmišljam o životu,
Vidim boje,
Vidim barem jednu notu.
Vidim ljude,
Neke nove i neke stare,
Neke ne baš mlade i dobro znane.
Vidim ono što nas spaja,
Vidim stazu i ne vidim joj kraja.
Vidim polja puna tuge
I neki cvijet što kaže radost.
Vidim kišu i 3 duge
I znak koji veli blagost.
Vidim i ono što u riječi ne stane,
I to ostavljam sa strane,
Da kada razmislim i krenem
Polako uzmem na se to breme.
