Ako je tišina u dubokome moru
kakva li je buka tek na visokome boru?
Ako sunce svoje suze skriva dok se rađa,
zašto se toliko zacrveni kada se ponovno u more vraća?
I u visini i u daljini,
u dubini i u blizini,
nešto čudno se zbiva
i često mi bude drago
što smo mi baš u sredini.
Jer dok se veliki svijet diže, vrti i pada
mi samo hodamo.
Pa morila nas glad ili prehlada
mi samo hodamo.
Ali možemo stati
i ostati.
Dok se sve oko nas i dalje kreće
mi možemo stati
i sanjati.
Dok se velike i male stvari sniju i bude
mi možemo stati
i odlučiti.
Dok ljudi za krivim stvarima jure
mi možemo stati
i krenuti.
