Tražim, gorljivo,
vapijući, s uzdasima,
s drhtajima silnim,
u suzama, doduše,
ali radosti težeć.
Ipak,
brižljivo čuvam
lakrimarij svoj.
Ustreba,
jer množe se padi,
i laki i teži,
slatki, al’ sve gorči,
no i dalje hodim
puteljkom tim.
Stropošćem,
pužem, gmižem,
gotovo plazim,
nekako se pomičem.
U kretstvu tomu
udova svih mi,
vjeruj mi,
poznajem si cilja:
Gledati to Lice.
