mimladi

I.

 

Hodamo. Raskrižje nađemo, raskrižje zaobiđemo. Radije idemo natrag starim putem i tako uvijek vrti se ista priča, ciklički, ciklički kao CM.

 

II.

 

Bježimo od raskrižja.

Susret je ipak prvi korak

Prema konkretnoj odluci,

A to je tako

Zastrašujuće.

 

Ti vamo, ja tamo

I nikako da se sretnemo.

Riječi između nas,

Prenesene posredstvom,

Su teške.

Ne znam vrijeđamo li se

Ili si tepamo.

Ne znam borimo li se

Ili zadovoljavamo okvire

I senzacionalizam.

 

Vrijeme je tako široko,

Polje argumentacije također.

A kraj nas se čini nepostojeće,

A kraj nas se čini,

Strahovito usko.

 

Zaglavili smo bježeći od raskrižja

Za još malo razilaženja.

 

Boljke koje želimo razriješiti

Kraj nas izgledaju kao ornamenti.

Dok se one produbljuju,

Mašemo vremenu kao da je beznačajno,

Mašemo argumentaciji,

Zajedničkim točkama,

Kao da su beznačajne.

Zbog tog bježanja od raskrižja,

Moglo bi se pomisliti da ni nas nema.

 

Izgleda mi to kao cikličko mimoilaženje.

Zvuči kao tabletica, par mg CM-a.

Eto, dila se okolo

Malo da ti se smuči,

Malo da ti se u glavi pomuti,

Malo da zaboraviš,

Ono što je rekao Shakur:

“Learn to see me as a brother,

instead of two distant strangers (…)”.

 

Malo da zaboraviš

Da ja nisam vikala,

Da ti nisi vikao,

Netko drugi je vikao,

Netko drugi je CM dilao.

 

Kako kaže pater Marko :

“Raj dolazi poslije života na zemlji.”.

Zbilja mislim da idealnog stanja

Na zemlji nema.

Ne krenemo li skupa,

Samo će se nataložit više problema.

Daj da malo skupa šetamo,

Da s onim s čim se slažemo

Nešto zajedno sklepamo.

 

Ja nisam vikala.

Ti nisi vikao.

Netko drugi je CM dilao,

zar ne?

 

Volim šetnje.

 

 

Unesite pojam po kojemu želite pretraživati portal.