Lipi li je, lipi li je
stolitni ‘vaj kamen zlat!
Zlato nije, srebro nije,
a mnog’ ga jošte ‘oće tat.
Gordo li je, silno li je
Velebita možno stinje,
al’ je velje, neg ča velje,
Kog ga stvori uminje!
Velo li je, modro li je
sinje, hučno, bistro morje:
kantun jubi, kuću, kalu
ki cesarsko da su dvorje.
Muči, slušaj, sarce milo
vala ovih smiran zov,
ne kuj sanje priko mire –
čovik slab je sebi kov.
In Zagrabia, desiderium Mare Adriatico, iulii MMXXII.
Ad Mare Adriaticum
