Pitaju me zašto trčim.
Kažem im – zašto ne?
Trčim jer mi je lijepo.
Pitaju me zašto pišem.
Kažem im – zašto ne?
Ono što napišem
Ponekad nosi radost i meni i drugima.
Pitaju me zašto pričam sa strancima,
Nekim čudnim ljudima.
Kažem im – zašto ne?
„Svaki je stranac samo obitelj koju tek trebaš upoznati.“
Ponekad, kada pitaju,
Ne žele čuti odgovor.
Ili već imaju svoju teoriju
U koju se on ne uklapa.
Osjetim kako moj odgovor njima nije važan.
Njima je važno njihovo pitanje.
Ako dopustim,
Tako me mogu zbuniti.
Zbog njihovih očekivanja,
Ja mogu prestati
I odustati od svoga odgovora.
Ali da, najčešće ne znam.
Neke stvari nemaju nužno viši cilj.
Najčešće samo hodam,
Samo trčim,
Samo pišem,
Samo srećem ljude
I dobro mi je,
Ne ostajem siromašna,
Samo malo više pazim
Na sitnice,
Samo se malo češće
Zaljubim,
I samo se malo duže
Zamislim.
Nisu pitanja problem,
Ona su uvijek dobrodošla.
Ali treba biti spreman i otvoren
Čuti odgovor.
